U ovaj period naših života nekako potpada i ta strašna odluka koji fakultet izabrati. Kome ne bruji glava od tog pitanja koje postavljaju svi odreda koje sretnemo. Uz ta pitanja drugih dolaze i vlastita preispitivanja o tome šta je pravo, šta je pogrešno, šta je teško ili lako. Treba se oduprijeti „hordi“ dobronamjernika koji našu ludu mladu glavu žele da pošalju na „pravi put“; treba se oduprijeti svim pričama i savjetima; treba se oduprijeti vlastitom strahu od nepoznatog, koji nas vuče linijom manjeg otpora i tjera na pogrešnu odluku; treba se na kraju oduprijeti našim vršnjacima i ostati „hladne glave“. Nije ovo jedinstvena prilika koja se pruža samo jednom u životu. Međutim, najbolje bi bilo da ne dozvolimo sebi mukotrpan proces razočarenja, maltretiranja sebe da radimo nešto kada shvatimo da nam to ne ide ili nas ne zanima.

Prvo i najbitnije jeste biti načisto sa svojim interesovanjima. Mnogo je onih koji imaju toliko različitih interesovanja, a opet mnogo je onih koji nemaju nikakava interesovanja, pa fakultet upisuju samo da bi se reklo da, eto, i oni studiraju. Ukoliko spadamo u prvu grupu i ako dovoljno poznajemo sebe, lako ćemo razlikovati stvari koje nas trenutno interesuju od onog što bi nam pažnju držalo mnogo duže. Ako spadamo u drugu grupu, i u tom slučaju ne treba gubiti nekoliko godina „samo reda radi!“, već se zaista potruditi i razmisliti šta je to što nas zanima - i niko ne može reći da ga baš ništa ne zanima - uvijek postoji to „nešto“.

Drugi korak je prikupljanje svih informacija o fakultetima koji nas interesuju - ali baš svih dostupnih informacija. Ponekad je i dobro popričati sa nekim „razočaranim“ studentom, i upoznati se sa svim negativnim stranama fakulteta. Opet, ne bi trebali ni da zaobiđemo dobre studente, samo da bi imali sa čim da uporedimo, iako pravo mišljenje ćemo zaista imati tek kad „voz krene“.

Dakle da sumiramo: informacije, informacije, informacije - ili „TriI“. Forumi, sajtovi i prezentacije fakulteta, razgovor sa profesorima i studentima, upoznavanje sa predmetima (budućim ispitima) i ono najbitnije - saznavanje koje ćemo poslove moći da obavljamo kada završimo odabrani fakultet. Te informacije ne vrijede mnogo ako smo ih dobili iz desete ruke, to je kao igra gluvih telefona. Kada uložimo dovoljno napora i dovoljno dobro razmislimo - odluka će doći spontano i izgledaće prirodno, kao da je to ono što smo željeli cio naš mali život.